Evropa ponovo preispituje pravila po kojima njene javne službe međusobno razmenjuju podatke i grade digitalne servise. Free Software Foundation Europe smatra da ovo ne sme biti još jedna administrativna revizija: slobodan softver i otvoreni standardi treba da postanu podrazumevani izbor pri nabavci, razvoju i prilagođavanju javnih sistema.
Od „razmotriti” do „podrazumevano”
Postojeći European Interoperability Framework preporučuje aktivno i pravično razmatranje slobodnog softvera. FSFE sada traži odlučniji pristup: javno finansirani digitalni servisi treba prvenstveno da budu izgrađeni kao Free Software, uz standarde koje je moguće implementirati bez zatvorenih licenci i zavisnosti od jednog dobavljača.
To nije samo pitanje licence. Otvoren kod omogućava institucijama da proveravaju sisteme, angažuju različite dobavljače, dele poboljšanja između država i nastave održavanje čak i kada se prvobitni ugovor završi. Otvoreni standardi, sa druge strane, čuvaju podatke od toga da postanu taoci jednog formata ili proizvoda.
Dimitrium ugao: javna infrastruktura mora ostati javno upravljiva
Digitalni suverenitet nema mnogo smisla ako država formalno poseduje podatke, ali za pristup njima zavisi od dozvole, cenovnika ili poslovne strategije privatnog dobavljača. „Free Software by default” ne znači zabranu komercijalnih kompanija. Naprotiv, otvara tržište podrške i razvoja većem broju ponuđača, pod uslovima koje javni sektor može da kontroliše.
FSFE dodatno traži jasna uputstva za nabavke, prepoznavanje openwashinga, dugoročno finansiranje ekosistema i uključivanje civilnog društva u upravljanje evropskom interoperabilnošću. To su praktični koraci bez kojih „otvorenost” lako ostaje samo formulacija u strategiji.